Vereničko Prstenje | Zlatara Rapaport Beograd | Dijamanti, Burme, Vereničko prstenje, nakit ');
 
 
Scroll left Scroll right

title1

title2

title3


Oni koji nisu u prilici da posete našu Zlataru mogu telefonom ili preko e-maila da poruče verenički prsten. Prsten će im biti besplatno dostavljen narednog dana brzom poštom. Plaćanje se vrši preko računa Rapaporta ili pouzećem. Korekcija veličine prstena je besplatna, kada god budete u prilici... Rapaport.
Zlatara Rapaport Beograd | Dijamanti, Burme, Vereničko prstenje, nakit Zlatara Rapaport Beograd | Dijamanti, Burme, Vereničko prstenje, nakit Zlatara Rapaport Beograd | Dijamanti, Burme, Vereničko prstenje, nakit Zlatara Rapaport Beograd | Dijamanti, Burme, Vereničko prstenje, nakit
Radno vreme

Radnim danima:
od 12.00 do 19.00 časova,
subotom:
od 12.00 do 16.00 časova.


Zlatara Rapaport Beograd | Dijamanti, Burme, Vereničko prstenje, nakit

Vereničko Prstenje

Zlatara Rapaport Beograd. Dijamanti, Burme, Vereničko prstenje, Nakit, Belo Zlato

Veridba je tradicionalni čin obećanja braka. Verenički prsten sa brilijantom je kulturni imperativ, simbol večne ljubavi.
Trideset i nekih godina, prošlog veka, uspostavljen je zapadni standard vereničkog prstenja sa centralnim kamenom. Danas, pod uticajem mode svaki prsten sa dijamantima može da bude verenički prsten. Preporučujemo da verenički prsten koji će Vaša izabranica nositi do kraja života bude u skladu sa vašim zajedničkim shvatanjem lepote i vašim stilom života.

U istoriji je zabeleženo da se taj svečani čin, veridba, odnosno obećenje braka, prvi put ozvaničava darivanjem vereničkog prstena sredinom petnaestog veka. Naime,vojvoda austrijski Maksimilian je 1477. godine poklonio zlatni verenički prsten burgundskoj vojvotkinji Mariji kao izraz ljubavi i obećanja braka.

Nije poznato kako je taj verenički prsten izgledao, a poznato je da je Maksimilijan 1508. proglašen carem Svetog rimskog carstva, a dinastija Habsburga je postala najmoćnija u Evropi.

Sve do devetnaestog veka zlatni prsten je bio simbol i veridbe i braka. Tek početkom devetnaestog veka te dve ceremonije se odvajaju i uspostavlja se tradicija vereničkog prstenja kao obećanja braka i tradicija venčanog prstenja, odnosno burmi kao simbola svetosti braka.

U Srbiji koja se polako oslobađala turskih običaja i sve više okretala evropskoj kulturi, tradicija vereničkog prstenja i burmi počela je da se uspostavlja polovinom devetnaestog veka za vreme Kneza Mihaila.

Dijamantski verenički prsten je u Evropi i u Americi postao neka vrsta kulturnog imperativa tridesetih godina prošlog veka pod uticajem moćne kuće De Birs i do tada neviđene marketinške kampanje. Dijamantski verenički prsten postao je simbol ne samo ljubavi, već i vere da će ostatak života provesti zajedno.

Izraz soliter je nastao u juvelirstvu, kao oznaka za prsten sa jednim uzdignutim brilijantom, a tek kasnije se preneo u arhitekturu i urbanizam.

Pod uticajem modnih trendova danas se dijamantskim vereničkim prstenom smatra svaki prsten koji je ukrašen dijamantima, odnosno brilijantima i nije obavezno da ima centralni kamen od dijamanta. Tako se u skladu sa ličnim afinitetima centralni dijamant često zamenjuje smaragdom, rubinom i safirom, ili drugim dragim kamenjem, a sa strane ili oko centralog kamena ugrađuju se dijamanti.

Kod nas postoji mala zbrka u pogledu dijamantskog vereničkog prstena, odnosno brilijantskog vereničkog prstena.U svetu se samo dijamant sečen i obrađen u krug, sa najmanje 57 faseta naziva “raund brilijant”, a svaki drugi oblik sečenja ima svoj naziv.Npr. prsten sa dijamantom u obliku kvadrata naziva se “princes dajmond”,itd.Kod nas je uobičajeno da se svaki obrađeni dijamant naziva brilijantom.