Šta su dijamanti? | Zlatara Rapaport Beograd | Dijamanti, Burme, Vereničko prstenje, nakit ');
 
 
Scroll left Scroll right

title1

title2

title3


Oni koji nisu u prilici da posete našu Zlataru mogu telefonom ili preko e-maila da poruče verenički prsten. Prsten će im biti besplatno dostavljen narednog dana brzom poštom. Plaćanje se vrši preko računa Rapaporta ili pouzećem. Korekcija veličine prstena je besplatna, kada god budete u prilici... Rapaport.
Zlatara Rapaport Beograd | Dijamanti, Burme, Vereničko prstenje, nakit Zlatara Rapaport Beograd | Dijamanti, Burme, Vereničko prstenje, nakit Zlatara Rapaport Beograd | Dijamanti, Burme, Vereničko prstenje, nakit Zlatara Rapaport Beograd | Dijamanti, Burme, Vereničko prstenje, nakit
Radno vreme

Radnim danima:
od 12.00 do 19.00 časova,
subotom:
od 12.00 do 16.00 časova.


Zlatara Rapaport Beograd | Dijamanti, Burme, Vereničko prstenje, nakit

Šta su dijamanti?

Cullinan – devet neobrađenih komada

Dijamanti danas simboliziraju ljubav, trajnost, zdravlje, status i čistotu duha. Kroz vreme i kulture dijamanti su vezivani za nepobedivost, magiju, svetlost, izlečenje, zaštitu od sila zla i otrova.

Reč dijamant potiče od grčke reči “adamao”, kojom je označavana najtvrđa poznata supstanca, a s vremenom je postala sinonim za dijamant. Pretpostavlja se da se rečju “adamas”, u početku označavao do tada najtvrđi mineral “corundum”.

Dijamanti su u stvari čisti ugljenik, do sada poznati najtvrđi materijal. Sa hemijske strane gledišta oni su najbliži rod olovke, grafita. Imaju široku primenu u industriji, a svega 20 odsto iskopanih dijamanata koristi se u juvelirstvu.

Dijamanti se mere karatima. Reč karat dolazi od grčkog naziva za mahunu rogača kojom se u početku merila težina dragulja. Težina jednog karata je ekvivalentna težini od 0.2 g rama. Dijamanti se mogu seći i brusiti jedino dijamantima.

Gemolozi su utvrdili da su dijamanti nastali pre 3 milijarde godina. Kristalizacija dijamanata nastaje na dubini od 320 milja ispod površine zemlje, pri temperaturi od oko 2000 stupnjeva celzijusa i pritisku od oko 60 kilobara. Oni se nalaze u stenama kao što su kimberlit i lamproit.

Dijamanti se cene pre svega po boji, čistoći, veličini kamena i načinu sečenja. Vrednost određuje i kvalitet poliranja, simetričnost i sl., ali su to finese koje kod komercijalnog nakita nemaju većeg značaja. Najcenjeniji su tzv. bezbojni dijamanti. Posebu dragocenost predstavljaju prirodno obojeni dijamanti crveni, purpurni, plavi, pink, zeleni i sl., a vrednost im zavisi od intenziteta boje i čistoće.